Tek u trenucima pisanja ovog teksta počinjem da budem svesna da se projekat YouthBuild druge generacije privodi kraju. Već mi nedostaje.
Na projekat sam “upala“ iznenada, po preporuci drugarice i moram da napomenem da, do samog dolaska u Trening centar, nisam imala predstavu o tome šta ću i gde raditi narednih nekoliko meseci.
A sad, kad je gotovo sve privedeno kraju, jedna reč kojom bih mogla da dam svoj celokupan utisak o projektu je „različitost“ – u kulturi, veštinama komunikacije, manirima, običajima. Ne pominjem formalno obrazovanje jer je upravo ono imalo tendenciju da stvori jaz među članovima tima. Tako se u nekim trenutcima različitost činila destruktivnom, ali smo se svi iz tima hrabro hvatali u koštac sa njom i preokretali je u našu korist.
1 2